хидрономастика (од хидр- < грч. ὑδρο- (hydro-) < ὕδωρ [hydōr] ‘вода’ + ономастика) део лингвистичке дисциплине ономастике који се бави проучавањем хидронима, имена вода; хидронимика. Систем хидронимских категорија чини хидронимију. Предмет хидрономастике чине имена водених површина, и то имена река (потамоними), имена језера (лимоними), имена мора (пелагоними), имена мочвара (хелоними) итд. Исп. хидроним, хидронимија, топоним, ономастика.
Литература:
Павловић, Звездана, Хидроними Србије, Београд: Институт за српски језик САНУ, 1996.
Шћепановић, Михаило, „Ономастичке категорије и српска ономастичка терминологија”, Књижевност и језик XLV/2–3, 1997, 65–70.
Шћепановић, Михаило, „Српска ономастичка терминологија”, Свет речи 15–16, 2003, 14–16.