топоним (од грч. τόπος [tópos] ‘место’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) име географског места (града, општине, села, покрајине и сл.) као предмет ономастичког проучавања. Проучавањем топонима бави се топономастика. У топониме се убрајају чиниоци двеју ономастичких категорија: топонимских и микротопонимских. Исп. топонимија, топономастика, ономастика.
Литература:
Лома, Александар, „Топонимија Бањске хрисовуље : ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца”, Ономатолошки прилози, Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности, 2013.
Шћепановић, Михаило, „Ономастичке категорије и српска ономастичка терминологија”, Књижевност и језик XLV/2–3, 1997, 65–70.
Шћепановић, Михаило, „Српска ономастичка терминологија”, Свет речи 15–16, 2003, 14–16.