ономастика (грч. ονομαστικός [onomastikós] ‘који припада имену, који се односи на име’) грана лингвистике која проучава значење имена. О. као наука настала је у XIX веку, с циљем да теоријски опише процес номинације (давања имена) и објасни резултате тог процеса. Ономастика проучава имена људи (антропониме), имена река, језера, мора (хидрониме), имена планина (орониме), имена биљака (фитониме), имена животиња (зоониме) итд. О. проучава фонетске, морфолошке и творбене особености имена, али и њихов семантички потенцијал и функционисање у језичком систему. У оквиру ономастичких истраживања, лингвисти користе резултате дијалектолошких, етимолошких и дијахроних истраживања, као и истраживања из области историје, етнологије и митологије. Ономастичка проучавања тичу се истраживања антропонимских (антропонимијских), топонимских и атопономастичких категорија. Антропонимска категорија састоји се из примарних антропонимских група – личних имена и презимена и секундардних антропонимски група – надимака, патронима, матронима и андронима. Топонимску категорију чине хидроними (имена вода), који се деле на имена река – потамоними (Дунав, Сава, Тиса), имена језера – лимоними (Палићко језеро, Сребрно језеро), имена мочвара – хелионими (Обедска бара), затим имена шума – дримоними (Буковик, Јаворје), имена поља – агрооними (Попово поље), имена пећина – спелеоними (Стопића пећина), имена планина – ороними (Копаоник, Златибор, Јастребац), имена административних и природних области – хороними (Поморавље, Војводина). Микротопонимске категорије чине имена насељених места – ојконими, а чине их имена села – космоними (Опово, Рудна глава), имена градова – астионими (Београд, Нови Сад), имена делова града – урбаноними (Земун, Дорћол), имена тргова – агророними (Трг републике, Трг Николе Пашића), имена улица – ходоними (Његошева, Нушићева) итд. У вези с наведеним категоријама су и имена становника одређеног места – етници (Београђанин, Новосађанин, Нишлија) и придеви настали од имена одређеног места – ктетици (београдски, новосадски, нишки). Атопономастичку категорију чине бионими (имена живих организама), који се деле на зоониме (Белка, Шаруља, Зекоња) и фитониме (ђурђевак, бела рада, ивањско цвеће), затим имена богова – теоними (Перун, Зевс), имена светаца (Света тројица), имена природних објеката ван Земље и небеских тела (Кумова слава, Велики медвед), имена ветрова (Кошава, Северац), имена човекових производа (Југо, Смедеревац) итд. Исп. ономастичка категорија, антропоним, топоним, зооним, фитоним, хидроним, ороним.
Литература:
Шћепановић, Михаило, „Ономастичке категорије и српска ономастичка терминологија”, Књижевност и језик XLV/2–3, 1997, 65–70.
Шћепановић, Михаило, „Српска ономастичка терминологија”, Свет речи 15–16, 2003, 14–16.