патроним (грч. πατρωνυμικός [patrōnymikós] од πατήρ [patḗr] ‘отац’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) презиме које је настало према личном имену или надимку оца или неког претка по мушкој линији; очинство, патронимијско презиме. Према мотивима настанка презимена могу бити патроними, матроними и андроними. Патроними имају творбени облик присвојног придева изведеног од мушког личног имена (Марков, Милошев). У XIV веку присвојним придевима додат је патронимијски суфикс -ић, који је временом постао доминантан. Првобитно су означавали непосредне наследнике, а затим и потомство. Патрониме сматрамо презименима тек када се устале и постану наследни. У нашој традицији патроними су чешћи од матронима, презимена насталих према имену мајке. Исп. антропоним, матроним, андроним, лично име, презиме, надимак.
Литература:
Шћепановић, Михаило, „Ономастичке категорије и српска ономастичка терминологија”, Књижевност и језик XLV/2–3, 1997, 65–70.
Шћепановић, Михаило, „Српска ономастичка терминологија”, Свет речи 15–16, 2003, 14–16.
Шћепановић, Михаило, Снежана Баук, „Терминологија српске антропонимијеˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика 32/3, 2002, 269–287.