андроним (од андро- < грч. ἀνδρός [andrós] генитив од ᾰ̓νήρ [anḗr] ‘човек’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) презиме жене које је настало према личном имену или надимку мужа; име по мужу. Према мотивима настанка, презимена могу бити патроними, матроними, и андроними. У прасловенском језику андроними су били посебна категорија, изведена од мушког личног имена у форми присвојног придева одређеног вида. У српском језику они су секундарна антропонимијска категорија, а настали су додавањем суфикса -ица на присвојни придев изведен од мушког личног имена (Хасанагиница, Гојковица). Данас се чувају у српским народним песмама или у неформалној комуникацији, а понекад добијају и пејоративну конотацију. Исп. антропоним, патроним, матроним, лично име, презиме, надимак.
Литература:
Шћепановић, Михаило, Снежана Баук, „Терминологија српске антропонимијеˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика 32/3, 2002, 269–287.
Шћепановић, Михаило, „Српска ономастичка терминологија”, Свет речи 15–16, 2003, 14–16.
Шћепановић, Михаило, „Ономастичке категорије и српска ономастичка терминологија”, Књижевност и језик XLV/2–3, 1997, 65–70.