антропоним (од грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) име човека (лично име, презиме и надимак) као предмет ономастичког проучавања. Грана ономастике који се бави проучавањем личних имена, презимена и надимака зове се антропономастика, а предмет изучавања антропономастике су антропоними. Лично име је а. на основу којег се особа идентификује и издваја (Лука, Петар, Лена), презиме је наследни, породични, званични а. који указује на припадност појединца одређеној породици (Петровић, Николић, Марковић), а надимак а. који појединац стиче током живота поред личног имена и презимена, у зависности од особина, занимања, породичне традиције и сл. Лично име и презиме чине именску формулу, конвенцијом усвојен вишечлани а. којим се идентификују сви чланови једне заједнице (Марко Николић, Мила Петровић). Антропонимијске категорије, у оквиру којих се антропоними класификују на основу формалног, граматичког и ономатолошког значења, могу бити примарне (лично име и презиме) и секундарне (надимак, патроним, матроним, андроним и сл.). Из угла творбе речи запажа се антропонимијски модел, који одликује карактеристичан распоред морфолошких елемената у одређеним творбеним типовима (Драг-о-слав). Антропонимијски модел чине творбени чиниоци антропооснова (антропонимијска основа) (драг- у: Драгољуб) и антропоформант (антропонимијски формант), који се додаје на основу (-ан у: Милан). Низ антропонима формираних од исте антропонимијске основе чини антропонимијско гнездо (вук > Вук, Вукан, Вукадин, Вукашин, Вукица, Вука и сл.). Лексема која у лексичком систему функционише као а. назива се антрополексемом (антропонимијском лексемом). Организовани скуп антропонима карактеристичан за одређену групу људи назива се антропонимијски систем, линија пружања (изоглоса) одређеног типа антропонима на одређеној територији назива се изоантропоним (антропонимијска изоглоса), док се шири ареал распростирања антропонима назива антропонимијски ареал. Картографски приказ антропонимијских категорија или обележја на одређеној територији чини антропономастички атлас. Исп. лично име, презиме, надимак, патроним, матроним, андроним, антропонимија, антропономастика, ономастика.
Литература:
Шћепановић, Михаило, Снежана Баук, „Терминологија српске антропонимијеˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика 32/3, 2002, 269–287.