антропономастика (од грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + ономастика) део лингвистичке дисциплине ономастике који проучава имена људи: лична имена, презимена и надимке; антропонимика. А. проучава антропонимијске системе, сталне односе њиховог јављања, законе развитка и њиховог функционисања. Антропонимијске категорије, у оквиру којих се антропоними класификују на основу формалног, граматичког и ономатолошког значења, могу бити примарне (лично име и презиме) и секундарне (надимак, патроним, матроним, андроним и сл.). Исп. антропоним, антропонимија, ономастика.
Литература:
Шћепановић, Михаило, Снежана Баук, „Терминологија српске антропонимијеˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика 32/3, 2002, 269–287.