антропомастикон (од грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + лексикон < грч. λεξικὸν βιβλίον [lexikòn biblíon] ‘лексикон’ < λέξις [léxis] ‘говор, реч’) списак антропонима, личних имена, презимена и надимака, у одређеном корпусу или ареалу; именослов, именопис, поменик. Корпус антропомастикона може бити различито омеђен, те може бити у питању регистар имена неке области, неког конкретног језика, неког временског периода и сл. Ономастички речници су специјализовани речници који се могу поделити на основу ономастичке категорије које проучавају на: антропономастиконе, топономастиконе и сл. Антропоними су у њима распоређени по одређеном редоследу, најчешће према азбучном реду. Антропоними чине посебан део лексичког фонда српског језика, а у њиховом значењу садржане су језичке, етнолошке, историјске и културолошке карактеристике српских имена. Најпознатији именослов у српском језику је Речник личних имена код Срба Милице Грковић из 1977. године, у коме је дат историјат именовања код Срба од средњовековног доба до XX века. Исп. антропонимија, антропоним, ономастика.
Литература:
Јошић, Неђо, „Ономастички речници”, Српска лексикографија од Вука до данас: каталог изложбе, 2018, 331–337.
Шћепановић, Михаило, Снежана Баук, „Терминологија српске антропонимијеˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика 32/3, 2002, 269–287.