презиме наследно, породично, званично име које указује на припадност појединца одређеној породици (Петровић, Николић, Марковић). П. је предмет проучавања антропонимије, гране ономастике која се бави проучавањем антропонима – личних имена, презимена и надимака. Лично име и п. чине именску формулу, конвенцијом усвојен вишечлани антропоним којим се идентификују сви чланови једне заједнице (Марко Николић, Мила Петровић). Појединац при рођењу, поред личног имена, добија п., наслеђено углавном од оца. У складу са традицијом, жене п. наслеђено од оца носе до удаје, те се у том случају користи термин девојачко презиме. Након удаје, жена може одабрати да задржи своје девојачко презиме, преузме мужево или свом дода мужево, чиме настаје двоструко презиме. Двоструко презиме се као термин користи и за обједињавање било која два презимена: мужа и жене, оца и мајке, псеудонима и сопственог презимена. Такође, поред званичног презимена, многе породице добијају и породичне надимке, који се могу другачије назвати и терминима секундардно презиме, надимак-презиме или презиме-надимак. Секундардно презиме изведено је од имена или надимка домаћина куће и настало углавном на основу особине или имена неке личности у породици, који се преносе с колена на колено. Према мотивима настанка, презимена могу бити матроними, патроними и андроними. Матроним (матронимијско презиме) настало је према имену мајке (од имена Мара настало је презиме Марић), а патроним (патронимјско презиме или очинство) презиме настало према имену оца, односно претка по мушкој линији (од имена Ђорђе настало је п. Ђорђевић, од имена Немања п. Немањић и сл.). Поред презимена насталог према имену оца и мајке, постоји и презиме настало према имену или надимку мужа – андроним (андронимијско презиме или име по мужу) (Хасанагиница). Исп. антропоним, лично име, надимак, патроним, матроним, андроним.
Литература:
Шћепановић, Михаило, „Ономастичке категорије и српска ономастичка терминологија”, Књижевност и језик XLV/2–3, 1997, 65–70.
Шћепановић, Михаило, „Српска ономастичка терминологија”, Свет речи 15–16, 2003, 14–16.
Шћепановић, Михаило, Снежана Баук, „Терминологија српске антропонимијеˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика 32/3, 2002, 269–287.