антропонимизација (од антропоним < грч. ἄνθρωπος [ánthropos] ‘човек’ + -оним < ὄνῠμᾰ [ónyma] = ὄνομα [ónomа] ‘име’) процес преласка апелатива у антропоним. Примери за антропонимизацију могу бити: прелазак зоонима вук (име животиње) у антропоним Вук (лично име), прелазак фитонима дуња (име биљке) у антропоним Дуња (лично име) и сл. Индивидуализацијом апелатива настали су многобројни антропоними. На пример, од именица из групе nomina agentis настали су многобројни лични надимци, од којих су касније настајали породични надимци или, на крају, презимена (ковач→Ковачевић). Исп. деантропонимизација, антропоним.
Литература:
Шћепановић, Михаило, Снежана Баук, „Терминологија српске антропонимијеˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика 32/3, 2002, 269–287.