изоглоса (од изо- < грч. ἴσος [ísos] ‘једнак’ + грч. γλῶσσα [glôssa] ‘језик’) 1. граница простирања неке језичке особине 2. линија којом се обележава граница између двеју области које се разликују у неким језичким цртама. Дистинкције се могу правити на основу врсте језичког обележја које је издвојено. Исп. изофона, изоморфа, изолекса, изосема, изоплета, изолекта.
Литература:
Chambers, J. K., Peter Trudgill, Dialectology, Second edition, Cambridge: Cambridge University Press, 1998.