изофона (од изо- < грч. ἴσος [ísos] ‘једнак’ + -фон < грч. φωνή [phōnḗ] ‘глас, глас’) 1. фонолошка изоглоса која припада домену фонологије; фонемска, тиче се разлика између говора у инвентару фонема; фонетска, тиче се фонетских разлика међу говорима, које су резултат неког општијег или додатног фонолошког правила 2. линија која на лингвогеографској карти означава границе простирања одређених фонетских особина, одн. неког фонолошког обележја. Исп. изолекса, изоморфа.
Литература:
Chambers, J. K., Peter Trudgill, Dialectology, Second edition, Cambridge: Cambridge University Press, 1998.