изоморфа (од изо- < грч. ἴσος [ísos] ‘једнак’ + грч. μορφή [morphḗ] ‘облик’) 1. граматичка изоглоса која припада домену морфологије 2. линија која на лингвогеографској карти означава границе простирања неког граматичког облика одн. неког морфолошког обележја. Исп. изолекса, изофона.
Литература:
Chambers, J. K., Peter Trudgill, Dialectology, Second edition, Cambridge: Cambridge University Press, 1998.