изолекса (од изо- < грч. ἴσος [ísos] ‘једнак’ + λέξις [léxis] ‘говор, реч’) 1. лексичка изоглоса 2. линија која на лингвогеографској карти означава границе простирања неке лексичке јединице. Исп. изоморфа, изофона.
Литература:
Chambers, J. K., Peter Trudgill, Dialectology, Second edition, Cambridge University Press, Cambridge, 1998.