антрополошка лингвистика (антропо‑ < грч. ἄνθρωπος ‘човек’ + лингвистика) грана лингвистике са интердисциплинарним приступом у проучавању односа између језика, културе и друштва. Антрополошка лингвистика се бави местом језика у његовом ширем друштвеном и културном контексту, његовом улогом у стварању и одржавању културних пракси и друштвених структура. Заслужни за њено стварање и научно утемељење били су представници америчке лингвистике Франц Боас (Franz Boas), Едвард Сапир (Edvard Sapir) и Бенџамин Ли Ворф (Benjamin Lee Whorf). Њихова истраживања индијанских, домородачких (неписаних) језика била су антрополошки оријентисана у проучавању језичких феномена. Од седамдесетих година XX века, а. л. је доживела запажен развој, посебно у северној Америци, али и у словенском свету, у радовима Јурија Апресјана (Юрий Дереникович Апресян), Ане Вјежбицке (Anna Wierzbicka) итд. У Србији резултате у овој области имају истраживачи Балканолошког института САНУ (као што су Биљана Сикимић и Марија Илић) који спроводе теренска истраживања мултиетничких, мултијезичких и мултиконфесионалних средина у централној и југоисточној Европи. Именовање ове науке одражава осцилацију и терминолошку неуједначеност. Наиме, у оптицају су бројни називи: антрополошка лингвистика, лингвистичка антропологија, социолингвистика (као и етнолингвистика у Сједињеним Америчким Државама), који су према америчком антрополошком лингвисти Алесандру Дурантију (Alessandro Duranti, Linguistic Anthropology, New York 1997: 2) синонимни. Употреба назива антрополошка лингвистика или лингвистичка антропологија (понекад и оба код истог аутора) зависи од тога да ли је полазно научно образовање и оријентација одређеног аутора антрополошко или лингвистичко. Сличност антрополошке лингвистике и социолингвистике огледа се у сродним методама и циљевима, као и у заједничком фокусу на употребу језика у неком конкретном контексту. Исп. етнолингвистика, социолингвистика.
Литература
Duranti Alessandro, Linguistic Anthropology, New York: Cambridge University Press, 1997.
<https://books.google.rs/books?hl=sr&lr=&id=ptk9xUamLeUC&oi=fnd&pg=PA1&dq=Duranti,+A.+(1997).+Linguistic+Anthropology,+New+York:+Cambridge+University+Press.&ots=StVzt6t1o0&sig=HbRtfXLTz6Vf9LkKOcpznOAXOKU&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false> [Приступљено 22.10.2021]
Ivić Milka, Pravci u lingvistici, Beograd: Biblioteka XX vek, 1996.
Илић Марија, Ћурић‑Миловановић Александра, Коме треба антрополошка лингвистика у Србији данас? Пример креирања Дигиталног звучног архива Балканолошког института САНУ, Етнолошко-антрополошке свеске 21 (10), 2013: 73-89.
Petrović Tanja, Srbi u Beloj Krajini. Jezička ideologija u procesu zamene jezika, Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut, Znanstvenoraziskovalni center Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Beograd 2009.
Сикимић Биљана, Изазов теренског рада – етнолингвистика или антрополошка лингвистика?, Зборник радова Етнографског института САНУ 21, Београд 2005: 235–244.
Линкови
Liddell Henry George, Scott Robert, A Greek-English Lexicon, грч. ἄνθρωπος. <https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aalphabetic+letter%3D*a%3Aentry+group%3D179%3Aentry%3Da%29%2Fnqrwpos> [Приступљено 23. 8. 2021]