бирократски језик 1. језик који се употребљава у (државној) администрацији, језик службених докумената; 2. резултат процеса бирократизације језика; језик настао услед одсуства адекватне промене кода (енг. code-switching), преношењем и ширењем особина административног стила на друге функционалне стилове. Б. ј. има следеће особине: преопширност, компликованост, неодређеност и стереотипност. Основна функција б. ј. није комуникативна него ритуално-идеолошка или фатичка. Карактеристике б. ј. у директној су супротности са позитивним језичким својствима: сажетошћу, јасноћом, језгровитошћу, сврсисходношћу и богатством. Намерна неодређеност, замагљеност, безличност, уопштеност, номинализованост особине су које је бирократски језик преузео од језика политике и дипломатије. Исп. бирократизација језика.
Литература
Николић, Марина, Теорија језичке културе у науци о српском језику и славистици, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2010.
Радовановић, Милорад (ред.), Српски језик на крају века, Београд, 1996.
Klikovac, Duška, Jezik i moć: ogledi iz sociolingvistike i stilistike, Beograd: XX vek, 2008.
Šipka, Milan, Kultura govora, Sarajevo: Institut za jezik u Sarajevu, 2005.