службени језик језик, односно језици државних, јавних установа, званични, службени језик или језици у појединим државама. С. ј. обавезан је у државној и јавној администрацији, организацијама које врше јавна овлашћења, школи, службеним публикацијама, а истовремено служи као средство споразумевања различитих језичких и националних група и припадника различитих наречја или дијалеката. Неке државе, на читавом подручју (на пример, у Северној Македонији службени језици су македонски и албански) или у деловима (на пример, у аутономној покрајини Војводини службени језици су српски, мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма) признају више језика као с. ј. У Републици Србији у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо, док се службена употреба других језика и писама уређује законом, на основу Устава Републике Србије.