писмо 1. систем графичких, тј. словних знакова (али и слика, симбола и др.) који представљају елементе говорног језика и који служе као средство бележења и чувања говорног језика, односно употребљавају се за писање, пренос језичке поруке, графија. Писмо се сматра визуелним еквивалентом мишљења и говора и њиме се омогућава чување поруке у времену и преношење у простору и представља релативно утврђен систем знакова с више или мање устаљеним обликом. Према најопштијој класификацији писмо се према значењу и врсти знакова може поделити на пиктографско или сликовно писмо, идеографско или појмовно писмо и фонетско, алфабетско или гласовно писмо. По начину на који се производи, писмо може бити рукописно, сликовно, гравирано, штампано и др. Основ савремене европске писмености чине три писма – грчко, латинско или латиничко (латиница) и ћирилско или ћириличко (ћирилица). Наука која се бави изучавањем настанка, врстама и развојем писама јесте граматологија. 2. сваки систем видљивих облика (слика, симбола, знакова и њихових комбинација) направљених ради меморисања и обавештавања. 3. начин на који су слова обликована, рукопис; типски изглед слова (штампарских и сл.), на пример, курзивно писмо, (не)читко писмо и др. 4. слово 5. само у јд. знање, вештина писања; само писање. Исп. алфабет, графија, графема, ћирилица, латиница.