универбација (енгл. univerbation) поступак претварања вишечланих синтаксичких конструкција у једну једину реч творбеним средствима; суфиксација приликом које се као мотиватор јавља цела синтаксичка конструкција; назива се још и универбизација, на пример бувља пијаца > бу̀вља̄к. Један од ретких примера за универбацију трочлане синтагме јесте добитник Нобелове награде > но̀беловац. Универбати могу бити вишезначни, нпр. генѐра̄лка може значити ‘генерална проба’, ‘генерална поправка’ или ‘генерална карта’. Велики број жаргонизама настаје универбацијом, нпр.: кожни капут > ко̀жња̄к, Зелени венац > Зелѐња̄к, Студентски град > Студѐња̄к и сл. Универбом се не сматра свака изведеница у чијој се дефиницији јавља реч од исте основе него само оне које очигледно представљају скраћење дужег израза. Исп. мотивација.
Литература:
Ћорић, Божо, Творба именица у српском језику (одабране теме), Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2008.