вернакулар (лат. vernāculus ‘домаћи’, фр. vernaculaire, енгл. vernacular) 1. свакодневни нестандардизовани говорни језик урбаног подручја; градски језички варијетет; неформални, разговорни, спонтани облик говора градских група; својим се особинама разликује од стандардног језика, али и од дијалекатског говора на чијој подлози настаје, а разлике зависе превасходно од удаљености дијалекатске подлоге од дијалекатских говора који су узети за основицу стандардног језика. На пример, нишки вернакулар представља општи неформални говор с подручја Ниша, који осим дијалекатског супстрата садржи и друге језичке слојеве, тако да се према својим особинама разликује од говорâ призренско-тимочке дијалекатске области, на чијој се територији налази Ниш, али и од стандардног српског језика; Нови Сад, који се територијално налази на подручју шумадијско-војвођанског дијалекта, такође се одликује својим одговарајућим вернакуларом, који се услед мање удаљености своје дијалекатске подлоге од говора узетих за основицу стандардног српског језика неће у толикој мери разликовати од њега као говор Ниша. Досадашња истраживања урбаних говора на подручју српског језичког простора била су углавном усмерена на јужне говоре (Ниш, Пирот, Лесковац, Параћин, Власотинце). Вернакулар може имати и своју писану верзију из које происходи вернакуларна књижевна продукција (нпр. Кад су цветале тикве, Драгослава Михаиловића). 2. у светским социолингвистичким истраживањима представља народски говор, језик или дијалект домородаца у некој говорној заједници, нпр. вернакулар Ливерпула, Беркшира, Јамајке и сл.; вернакуларом се означавају и говори аутохтоних језичких мањина, говори у земљама у развоју, као и говори имиграната. Вернакулар је обично појам који је супротстављен појмовима као што су стандардни језик, регионални језик, званични језик, интернационални језик, lingua franca.
Литература:
Walker, Alastair, „Applied Sociology of Language: Vernacular Languages and Educationˮ, in: Peter Trudgill (ed.) Applied Sociolinguistics, Academic Press, INC, 1984, 159–202.
Бошњаковић, Жарко, Васић, Вера. „Предговорˮ, у: Жарко Бошњаковић (ур.) Лингвистичке свеске 8. Говор Новог Сада. Св. 1: Фонетске особине, Нови Сад, 7–10.
Бугарски, Ранко, Теоријске основе урбане дијалектологије, у: Жарко Бошњаковић (ур.) Лингвистичке свеске 8. Говор Новог Сада. Св. 1: Фонетске особине, Нови Сад, 2009, 13–30.