везана основа несамостална морфема која има лексичко значење и део је творбеног састава речи; употребљава се да означи основе које долазе само у речима са другим творбеним елементом (никако самостално), нпр. -скуд- у о̀скудно, о̀скудица; у ширем смислу подразумева ширу основу састављену од везаног елемента од једног гласа и граматичког наставка нпр. –ч– у по̀че̄ти, на̀че̄ти, за̀че̄ти. У појединим радовима јавља се и назив фуга.
Литература:
Јовановић, Владан, „Везане основе домаћег (словенског) порекла у морфемској и творбеној структури српског језикаˮ, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LIX/1, 2016, 103−113.