адјективизација (од адјектив < лат. adjectīvus ‘додан, приложен’) 1. настанак придева од творбене основе неке друге врсте речи: у̀спешан (од именице у̀спех), во̏ден (од именице во̀да).
2. посебан вид конверзије која резултира придевом: ѝсце̄пане и избле́деле фармерке, за̏рђала (за̀рђала) кашика, и̏згужвана кошуља; заглу̀шујӯћа̄ бука, мѝслеће̄ биће, умѝрујӯћӣ глас, по̀чӣвшӣ патријарх; адјективација, адјективизирање, попридевљење, попридевљавање. Исп. конверзија.