азбука 1. утврђени инвентар и редослед слова (српске) ћирилице и глагољице. Назив азбука настао је творбеним спајањем назива првог и другог слова црквенословенске азбуке, аз /А/ и буки /Б/, уз морфолошку адаптацију (финално –и замењено је наставком –a), према аналогији са грчким називом алфабет (од алфа и бета). У зависности од састава писма и редоследа слова разликује се више типова азбуке, од старословенске и црквенословенске до руске, бугарске, румунске и др. Стандардни редослед у српској ћириличкој азбуци од 30 слова је следећи: а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, џ, ш. 2. сва слова у писму једног језика поређана по утврђеном редоследу, абецеда, алафабет. Исп. абецеда, алфабет, ћирилица.