диграф (од грч. δί-/δις [dí-/dis] ‘двапут’ + γράφω [gráphō] 1. sg., γράφειν [gráphein] ‘писати’) спој две графеме којима се означава један глас. Примери за диграфе у српском језику се могу видети у латиници: lj, nj, dž. У старословенском и српскословенском језику помоћу диграфа се писало слово јери (ы), а један од начина бележења гласовне вредности у био је управо помоћу диграфа (оу). Исп. глас, графема, латиница, слово.
Литература:
Ђорђић, Петар, Старословенски језик, Нови Сад, 1975.