графемика (од графема < грч. γράφημα [gráphēma] ‘слово’, γράφω [gráphō] 1. sg., γράφειν [gráphein] ‘писати’; нем. Graphemik, енгл. graphemics) лингвистичка дисциплина која проучава графеме. Формулисана је 30-их година 20. века у оквиру прашког структурализма, као пандан фонемици у науци о језику и одражава схватање о аутономности писаног језика у односу на говорни. У савременој науци о писму графемика улази у састав графолингвистике – шире научне области која изучава лингвистички аспект писма. Исп. графема, фонема.