јурислингвистика млада лингвистичка дисциплина која се бави облашћу језичког законодавства и за предмет има језик у законодавству. Ј. има два главна предмета истраживања: а) правни статус различитих језика и писама у вишејезичкој држави, што је приближава језичкој политици и језичком планирању у некој држави; б) различити видови манипулисања и злоупотребе језика, пошто се многи видови вербално девијантног понашања правно санкционишу (увреде, клевете, преваре, обмане, лажно представљање и рекламирање, итд.). Термин ј. настао је у Русији крајем XX века, мада је систематично проучавање језика права започело у исто време и у западној Европи и Америци. Главни представници руске школе су Н. Д. Гољев, Н. Б. Лебедева, А. М Кузњецов, А. Д. Васиљев, и други, а у српску лингвистику ј. улази захваљујући П. Пиперу. Исп. језичка политика, језичко планирање.