когнитивна лингвистика један од теоријско-методолошких праваца у лингвистици у чијем се фокусу истраживања налази однос између језика и мишљења. Језик се, при томе, проучава као део укупних људских когнитивних способности. Од седамдесетих година XX века људски ум постаје предмет истраживања когнитивистике, односно когнитивних наука попут психологије, психолингвистике, лингвистичке антропологије, неуролошких наука, теорије вештачке интелигенције и сл. Прецизније, предмет проучавања ове интердисциплинарне научне парадигме постају когнитивни феномени попут перцепције, мишљења, памћења, учења, разумевања језика… К. л. се понекад убраја међу когнитивне науке, а сматра се да настаје осамдесетих година XX века као реакција на традиције генеративне граматике, односно на формалистичке теорије о језичком знању засноване на логичким својствима језика. Проучаваоци к. л. истичу да је језик, пре свега, когнитивни феномен, те да је неодвојиви део укупне психолошке организације. Утемељивачима к. л. сматрају се Џорџ Лејкоф, Марк Џонсон, Роналд Ланакер и Ленард Талми. Централни појам у овој дисциплини јесте значење, а свакодневно човеково искуство (посебно телесно) полазна је тачка истраживања. Сматра се да појмовни системи који се обликују унутар људског менталног склопа служе као полазна основа за уобличавање семантичких датости сваког језика. Другим речима, ти појмовни системи одражавају наше виђење постојеће стварности, које је по својој природи субјективно, али је одређено и колективним искуством. На пример, један исти догађај се може различито представити употребом различитих језичких средстава. Један од основних когнитивнолингвистичких постулата јесте да се значење изједначава са концептуализацијом, односно са образовањем појмова на основу искуства са светом који нас окружује. Сматра се да је у концептуализацији света универзално управо човеково појмовно усидрење у свету, а оно се огледа у језику – докази о антропоцентричности, телесности, метафоричности, категоризацији. Лингвисти наводе да је наше знање о спољашњем свету сређено на енциклопедијски начин и да је организовано у категорије, које се најчешће образују око прототипа и имају „зракасту” структуру. Сматра се да се и језичке појаве могу посматрати као такве категорије. Како се способност категоризовања сматра урођеном когнитивном способношћу, један од основних предмета разматрања к. л. управо је феномен категоризовања. Затим, у фокусу лингвистичког истраживања налази се и (појмовна) метафора, као један од централних принципа појмовне и језичке организације. Углавном се дефинише као разумевање или виђење једног појма (обично апстрактног и „даљег”) преко другог појма (најчешће конкретног и „ближег”). У језику се препознаје у различитим метафоричким изразима. Сматра се да је наше апстрактно мишљење највећим делом метафоричко. Једна од кључних тема к. л. је и метонимија, под којом се подразумева појава да један ентитет стоји уместо другог. Метафора и метонимија посматрају се као суштинска обележја појмовног система, јер показују како мислимо. Иако се језик као инструмент стицања, чувања и преношења информација о природи, човеку и друштву проучава и у оквиру других лингвистичких дисциплина, особеност к. л. састоји се у томе да је у њој постављен такав појмовно-терминолошки апарат који је омогућио да се функција концептуализовања стварности у језику истакне у први план. Сматра се да је осамостаљена 1989. година, када је створена Међународна асоцијација когнитивних лингвиста (ICLA – International Cognitive Linguistics Association). Наредне, 1990. године почиње да излази часопис Cognitive Linguistics, а затим и часописи Вопросы когнитивной лингвистики (2004) и Language and Cognition (2005). Неки од лингвиста који у србистици дали допринос когнитивнолингвистичким проучавањима јесу Душка Кликовац, Предраг Пипер, Катарина Расулић, Рајна Драгићевић, Милорад Радовановић и др. Према мишљењу појединих аутора, србисти настоје да сагледају к. л. у оквиру шире „фази” лингвистике. Исп. когнитивне науке, концептуализација, значење, метафора, метонимија.
Литература
Milka Ivić, Pravci u lingvistici II, Beograd: Biblioteka XX vek, 2001.
Duška Klikovac, Metafore u mišljenju i jeziku, Beograd: Biblioteka XX vek, 2004.
Душка Кликовац, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2018.
George Lakoff, Women, Fire and Dangerous Things: What Categories Reveal about the Mind, Chicago: The University of Chicago Press, 1990.
George Lakoff, Mark Johnson, Metaphors We Live By, Chicago–London: The University of Chicago Press, 2003.
Ronald Langacker, Cognitive Grammar: A Basic Introduction, Oxford: Oxford University Press, 2008.
Људмила Поповић, „Актуелна питања когнитивнолингвистичког проучавања српског језика”, Јужнословенски филолог, LXXIII, 3–4, 315–354.
Leonard Talmy, Toward a Cognitive Semantics, Vol. I: Concept Structuring System, Cambridge–London: The MIT Press, 2000.
Језик и сазнање : хрестоматија из когнитивне лингвистике (ур. Д. Кликовац и К. Расулић), Београд: Филолошки факултет, 2004.