мелодија (мелодија реченице) (лат. melōdia < грч. μελῳδίᾱ (melōidíā) ‘песма, певање, музика’) кретања висине тона приликом говора, што доводи до интонационог варирања реченице. Појам интонације понекад се сужава на значење реченичне мелодије. М. различитих говорних сегмената је, као и интонацију, могуће описати као узлазну (постепено појачавање висине тона), силазну (постепено спуштање висине тона) и равну (задржавање висине тона на одређеној висини), уз одређене прелазне термине, као што су таласаста, комбинована, изразита итд. Најважнија компонента интонације која утиче на реченичну мелодију је тонска компонента, у оквиру које се испитују смер и брзина тонских кретања. Исп. акценат, интонација, реченица.
Литература:
Јокановић-Михајлов, Јелица, Прозодија и говорна култура, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2012.
Јокановић-Михајлов, Јелица, Акценат и интонација говора на радију и телевизији, Београд: Друштво за српски језик, 2013.
Ивић, Павле, Илсе Лехисте, Прозодија речи и реченице у српскохрватском језику, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1996.