наводник 1. графички интерпункцији знак који се најчешће ставља испред нечијих дословно наведених речи, знак навода, наводни знак. 2. (обично у множини) знак навода (отворени) и извода (затворени) узети заједно као целина [„…”], знаци навода, наводни знаци. Наводницима се издваја оригинално, дословно пренет, тј. цитиран туђи текст, туђе речи, нпр.
Милорад Медаковић у својој књизи о Његошу, напомињући да „дјело Луча микрокозма бјеше владици најмилије”, додаје да је Његош на њему радио „уз часни пост и за шест недјеља не пушташе никога к себи до мене”.
У приповедачкој прози наводницима се могу означавати дијалози (замењују црту са истом том функцијом), нпр.
„Где си била?”, упита мајка. „Била сам”, рече, „у башти.”
Наводницима се издвајају и наслови дела, симболична имена различитих установа, публикација, као и фигуративна значења општих појмова. Такође, наводницима се обележавају речи које у датом тексту имају значење супротно од онога које оне иначе имају (када се те речи изричу са иронијом, сумњом, подсмехом и сл.), нпр.
Његова „памет” нас је и довела у ову ситуацију.
Исп. правопис, правописни знаци, ортографија, полунаводник.