пацијенс (лат. patiens) 1. семантичка улога која означава онога на коме се или на чему се радња врши; супр. агенс; 2. прави објекат у акузативу (без предлога) као објекат вршења глаголске радње; субјекат пасивне реченице. У активним конструкцијама п. се граматички изражава правим објектом (Написала сам роман), а у пасивним конструкцијама граматичким субјектом (Роман је написан изванредним стилом). П. је погођен акцијом исказаном глаголом и трпи промену стања или места. Типичан п. је предмет, неживи ентитет, несвестан, невољан и сл.
За семантичке улоге се сматра да их је у модерну лингвистику увео Чарлс Филмор заједно са својом концепцијом падежне граматике (The Case for Case, 1968), да би се овај концепт задржао до данас у синтаксичким и когнитивнолингвистички истраживањима.
Литература
Стипчевић, Балша, „Семантичке улоге у савременој лингвистичкој теоријиˮ, Научни састанак слависта у Вукове дане, 36/3, Београд, 2008, 115–155.