транскрипција (лат. transcriptio ‘преписивање, преношење’ > фр. transcription > енгл. transcription) писање речи једног језика уз помоћ писма другог језика и фонетски, онако како се у језику примаоцу изговарају, прилагођено писање. Фонемска транскрипција бележи само оне јединице које имају језичку функцију, тј. фонеме, са циљем да се идентификују гласови као такви. У српском језику транскрипција је могућа и на ћирилици и на латиници. Најчешће се примењује у писању страних имена. Ако у стручним текстовима ипак постоји потреба за изворним писањем страног имена, то се може постићи навођењем изворног писања у загради или у подбелешкама. Најопсежнија правила транскрипције, са више од 20 језика, дата су у Правопису српскога језика. Исп. транслитерација, правопис, ортографија, фонема.