алофон (од ало- < грч. ἄλλος [állos] ‘други’ + фон < грч. φωνή [phōnḗ] ‘звук, глас’; енгл. allophone) реализација фонеме; варијанта фонеме која настаје услед одређеног гласовног окружења у којем се она нађе: фонема /n/ обично се артикулише у алвеоларном положају (као у примеру Ана), али се може реализовати у веларном положају (као у примеру Анка), јер на њену артикулацију утиче место артикулације веларног гласа који следи. Исп. фонема, глас, фонологија.