цртица правописни знак који у писању има спојни и раздвојни карактер. Као знак техничке и формалне природе пише се на крају реда кад се део речи при писању или штампању текста преноси у нови ред или уз делове речи кад их посебно наводимо да бисмо приказали њихову морфолошку, односно творбену структуру, нпр. кућ-иц-а, куп-и-ти. Спојну функцију има у писању између делова полусложеница, нпр. ремек-дело, ауто-пут, угљен-диоксид, хоће-неће, пет-шест, Сулејман-паша, север-северозапад и сл. наглашавајући да ти елементи заједно чине посебну лексичку целину. Такође, као спојни знак пише се и између другог дела сложенице или изведенице и првог њеног дела који се састоји од броја (израженог цифрама), нпр. 75-годишњи, односно између граматичких, одн. творбених наставака и основе коју чини скраћеница од првих слова вишечланог назива, или од страних имена писаних изворно: нпр. Био је припадник НОБ-а. У одређеним случајевима може се писати и између удвојених, одн. двочланих презимена. Исп. црта, полусложеница, правопис, правописни знаци.