скраћеница скраћена реч или група речи која се у писању или говору употребљава уместо пуног облика речи или групе речи, кратица, абревијација. Користи се да би се у писању уштедело у простору, а у говору у времену. Скраћене речи могу имати и стилску улогу, у разговорном стилу, као део жаргонског говора, нпр. Амер, факс, бус и сл. Скраћивању често подлежу устаљени изрази који се понављају, као што су на пример (нпр.), и тако даље (итд.), и слично (и сл.) или међународне мерне јединице, као што су кг (килограм), цм (центиметар), м (метар) и сл. Најопштија подела скраћеница јесте на просте, које настају скраћивањем једне речи (нпр. др од доктор, кг од килограм), и сложене, које настају скраћивањем двеју или, понекад, више речи и повезивањем делова речи добијених таквим скраћивањем у нову реч. Сложене скраћенице могу бити словне, односно верзалне или акронимске (настале од почетних слова вишечланог назива, нпр. СКЗ од Српска књижевна задруга); морфемске (најчешће састављене од коренских морфема једне или више речи, нпр. Космет од Косово и Метохија) и комбиноване (састављене од слогова и слова, двеју или више речи, нпр. Бемус од Београдске музичке свечаности). Према постанку и начину скраћивања, скраћенице се могу поделити у више група: опште (домаће) скраћенице, мерне и опште међународне скраћенице, верзалне скраћенице, вербализоване скраћенице. Опште (домаће) скраћенице се пишу малим словима и обележене су тачком. Деле се на почетне и сажете. Почетне су сведене само на почетно слово, нпр. г. (година или господин); на почетну групу сугласника, нпр. бр. (број); на почетну групу до другог, трећег, ретко четвртог самогласника, нпр. ул. (улица), необ. (необично), археол. (археологија); на део речи до суфикса, нпр. тур. (турски). Сажете скраћенице своде реч на почетно слово (или почетну групу слова) и карактеристична слова. Могу се писати са тачком или без ње. Са првим и последњим словом примери су др (доктор), мр (магистар), гђа (госпођа); с првим и карактеристичним словом (са тачком на крају): тзв. (такозвани), рсл. (рускословенски), импф. (имперфекат). Мерне и опште међународне скраћенице засноване су углавном на латинским изразима и на међународно усвојеним терминима и симболима (по правилу задржавају изворну латиничну графију, иако неке од њих могу да се преслове у ћирилицу у текстовима опште намене), нпр. g (грам), l (литар), kWh (киловат-час) и сл. У ове скраћенице спадају и скраћенице латинских израза, нпр. P. S. („постскриптум”), a. a. (ad acta) и сл. Верзалне скраћенице (акроними) састављене су од почетних слова вишечланог назива и пишу се великим словима без белина и тачака, нпр. РС (Република Србија), ЈАТ (Југословенски аеро транспорт) и сл. Могу функционисати као имена (FBI, BBC, NBA, САНУ, НАТО, БИГЗ) или као опште именице (CD, PC, DVD). Један део њих страног порекла може се пресловити у ћирилицу. Неке верзалне скраћенице могу се претворити у целовите речи и тако настају вербализоване скраћенице, као што су: Авној, Нин, Бемус, Битеф, фијат, Фифа и сл. и које се понашају као праве именице, са свим формалним одликама именица – мењају се по падежима (нпр. Ској, Скоја, Скојем). Поједине струке имају програмиране системе скраћивања који нису подложни адаптацији, нпр. симболи хемијских елемената. Исп. акроним, верзална скраћеница, правопис, ортографија.