еталон (фр. étalon основна мера, прецизно направљен узорак мере који служи за проверавање истих таквих мера у употреби) у фразеологији, компонентни фразеологизам са поредбеном структуром, чије се експресивно значење реализује повезивањем теме поређења (компарандума) са компаратумом: пијан као чеп, вредан као пчела, бежати као ђаво од крста, јурити као мува без главе. На структурном плану, фразеолошка јединица овог типа састоји се од придевске или глаголске лексеме као теме поређења, поредбеног везника као и компаративног елемента, еталона, који је носилац експресивне фразеолошке семантике и може имати функцију интензификације радње означене глаголом или пак пренаглашавања квалификације изражене придевом. У еталонима су одражени различити стереотипи друштвено-језичке заједнице, наслеђене представе носилаца и репрезената одређене културе о свету који их окружује. Еталони на сликовит начин изражавају човеково виђење и разумевање појава које постоје у објективном свету, при чему се често заснивају на предрасудама, претеривању, претпоставкама о одређеним појмовима које се не могу проверити. Руски семантичари (Телија, Маслова) тумаче еталон као сликовиту замену у описивању човекове особине или карактеристике предмета, која се постиже употребом неке реалије или особе, објекта из природе и сл., при чему уведени појам постаје главно обележје, знак који доминира у појму који се пореди. Еталонима реализованим устаљеним поређењима мере се особине и сликовито, експресивно изражавају обележја предмета, појава и објеката из реалног света. С друге стране, еталони истовремено могу садржати и имплицитне препоруке колектива, тј. сублимирати очекивања друштвено-језичке заједнице које се тичу карактеризације одређених предмета, појава, те човекових пожељних и непожељних особина и начина понашања. Отуда су еталони чест предмет лингвокултуролошких истраживања и њиховом анализом истраживачи долазе до запажања о слици света говорника одређеног језика. Исп. лингвокултурологија, вербалне асоцијације.
Литература:
Вуловић, Наташа, Српска фразеологија и религија. Лингвокултуролошка истраживања, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2015.
Драгићевић, Рајна, Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2010.
Маслова, В. А., Лингвокультурология, Москва: Академия, 2007.
Мршевић-Радовић, Драгана, Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српскохрватском језику, Филолошки факултет у Београду, Монографије, Књига LX, Београд, 1987.
Телия, В. Н., Русская фразеология, Семантический, прагматический и лингвокультурологический аспекты, Школа „Языки русской культуры”, Москва, 1996.