епоним (грч. ἐπώνυμος [epṓnumos] ‘именован’) у лингвистици је термин е. вишезначан и може се односити на: 1. именодаваоца, тј. особу према којој се именује одређени појам; 2. само властито име, тј. језички знак који се додељује појму и 3. именопримаоца, тј. предмет, појаву, особу, временско раздобље, научно откриће, теорију, књижевни правац или какав други општи појам којем се додељује име одређене особе, произвољно или на основу какве каузално-детерминативне везе са њомe. Епоними настају апелативизацијом властитих имена, као последица „пуњењаˮ онима семантичким садржајем, услед чега долази до губљења индивидуалне референције и идентификацијске функције онима, који прелазе у категорију апелатива. У процесу апелативизације појмови означени онимима губе својство посебности и постају општи појмови, припадници одређене категорије. Дакле, под е. као лингвистичким термином најчешће се подразумева заједничка именица добијена уопштавањем властите именице, због чега се овакве речи пишу малим почетним словом (нпр. дигитрон, по хрв. компанији, за сваку ʼџепну електронску рачунаљку, калкулаторʼ; фломастер, по имену америчке марке Flow-Master, за било коју ʼоловку с филцаним врхом и хемијским пуњењем за означавање, обележавањеʼ, донжуан, према легендарном француском заводнику жена Дон Жуану, за сваког ʼзаводника, љубавника, пустолова, авантуристуʼ). Исп. апелативизација.
Литература:
Јовановић, Јована, Ивана Маринковић, „О проблему полисемантичке структуре лексема из класе етника у српском језикуˮ, у: Снежана Гудурић (ур.), Језици и културе у времену и простору I (тематски зборник), Нови Сад: Филозофски факултет, 2012, 463–473.
Клајн, Иван, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Нови Сад: Прометеј 2012.
Мојсиловић, Бојана, „O апелативизацији и епонимима у српском језикуˮ, у: Милош Ковачевић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности, година II / књ. 1, Крагујевац: ФИЛУМ, 2011, 109–116.
Mršić, Dubravko, Eponimski leksikon. Zagreb: Matica hrvatska, 2000.
Šipka, Danko, Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Matica srpska, 2006.