историјска дијалектологија таутолошки термин (премда се у пракси срећу дијалектолошки радови који се програмски одричу дијахроних увида), будући да, иако дијалектологија свој приступ заснива на што потпунијим синхроним описима, она има чврсто дијахроно утемељење, јер сâм појам дијалекта проистиче из сазнања о језичкој варијантности која подразумева заједничко порекло, тј. особина једног дијалекта налази, на синхроној равни, своју антитезу у одговарајућој особини другог дијалекта, да би се из тога извела, на дијахроној равни, синтеза, у виду њиховог заједничког предлошка. Исп. дијалектологија.
Литература:
Лома, Александар, „Етимологија и дијалектологија у дијахроној перспективиˮ, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, Одељење језика и књижевности САНУ, Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књ. 4, 2010, 89–101.