екавизам екавски изговор; екавски облик; реч или облик у којем се реализује екавска рефлексација прасловенског гласа јат <ѣ>; на његовом некадашњем месту изговара се глас /е/, који задржава квантитет некадашњет гласа јат (нпр. млеко < млѣко; место < мѣсто; дете < дѣте; песма < пѣсма). Односи се и на дијалекатске облике с екавском рефлексацијом јата, који се у другим говорима реализују с другачијом рефлексацијом (углавном икавском) (нпр. стареји (< старији); несам (< нисам); с овем (< с овим); итд.). Постоје и неки екавски облици који ће се у истој форми јавити и у говорима с начелно другачијом рефлексацијом јата – дакле, доследни су екавизми (нпр. зеница, цеста, обећати, целивати). Исп. екавски говор, ијекавски говор, ијекавизам, штокавско наречје.
Литература:
Ивић, Павле, Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1984.