ијекавски говор говор штокавског наречја код којег прасловенски глас јат <ѣ> има ијекавску рефлексацију, тј. на његовом некадашњем месту у зависности од његовог тадашњег квантитета реализује се /је/, уколико је јат био кратак, или /ије/, уколико је јат био дуг; који се одликује ијекавским изговором, једним од трију штокавских. Ијекавски су говори зетско-сјенички дијалекат (у литератури се среће и под називима зетско-јужносанџачки, зетско-ловћенски и др.), старији штокавски, и херцеговачко-крајишки (према последњој класификацији Павла Ивића; раније именован као источнохерцеговачки), млађи штокавски дијалекат српског језика. Ови се говори одликују малобројним и обично позицијски условљеним екавизмима и икавизмима. Исп. екавски говор, штокавско наречје.
Литература:
Ивић, Павле, Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје, Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1984.