слог најмања и основна јединица изговора која се остварује једним артикулационим покретом, а конституише је сâм вокал или вокал с једним или више сугласника који се могу наћи испред и(ли) иза њега; у стандардном српском језику осим вокала носилац слога може бити и р, које је у том случају вокално (нпр. крв, прст, смрт, трн, црн; зарђати, рђа, рзати, црква, порвати се), а у појединим речима страног порекла носиоци слога могу бити и сугласници л и н (нпр. Влтава, Плзен, Њутн); у зависности од гласа којим се завршава, слог може бити отворен, ако се завршава вокалом (нпр. ла-ста, сре-бро, ста-кло) и затворен, ако се завршава сугласником (нпр. ам-бар, вој-ник, кор-па). Исп. глас, фонетика.