зоономастика (од зоо- < грч. ζῷον [zôon] ‘живо биће, животиња’ + ономастика) део лингвистичке дисциплине ономастике који се бави проучавањем зоонима, имена животиња; зоонимика. Зооними су имена животиња као предмет ономастичког проучавања. З. изучава формална, граматичка и ономатолошка значења зоонима. Исп. зооним, зоонимија, ономастика.
Литература:
Жугић, Радмила, „Мотивисаност зоонима и њихов однос према личним надимцима и личним именима”, Јужнословенски филолог 60, 2004, 177–192.
Шћепановић, Михаило, „Зооним као ономастички термин”, Српски језик VII/1–2, 2002, 321–326.
Шћепановић, Михаило, „Ономастичке категорије и српска ономастичка терминологија”, Књижевност и језик XLV/2–3, 1997, 65–70.
Шћепановић, Михаило. „Српска ономастичка терминологија”, Свет речи 15–16, 2003, 14–16.