актив (лат. activus) 1. дијатеза; активно, радно глаголско стање, граматичка категорија која означава да оно што је исказано предикатом врши лице или предмет исказан граматичким субјектом (Она хвали своје ученике, Скупштина је донела закон), при чему предмет може бити схваћен и апстрактно (Правда је спора, али достижна), за разлику од пасива, где се радња врши на субјекту (Ученици су похваљени од стране професора, Закон је донет у скупштини) или медија, где се радња врши у оквиру субјекта самог (Супа се хлади, Плашим се мрака, Зацрвенео се од стида); 2. глаголски облик у коме је субјекат вршилац радње изражене глаголом; супр. пасив. А. се изражава радња коју врши сам субјекат, а често и радња коју не врши он сам, већ изазива остваривање неке радње или резултата деловањем на други предмет или лице, тзв. каузативни актив (Обезбедили су нам добре услове за рад, Отац ми је забранио изласке, Мајка доји бебу). А. је једно од граматичких средстава изражавања семантичке категорије агентивности. Исп. агенс, глаголски род, медиј, пасив, пацијенс.