пасив (лат. passivum) дијатеза; глаголско стање, граматичка категорија која означава да се глаголска радња врши на субјекту, трпно глаголско стање; супр. актив; 2. трпни облик глагола који означава да се радња врши на субјекту као на објекту: Књига је прочитана; У пасивној реченици субјекат сам не врши неку радњу него је неко други врши на субјекту; субјекат нечију радњу осећа на себи. Облике пасива могу имати само прелазни (транзитивни) глаголи, који подразумевају акузатив без предлога као допуну с функцијом правог (директног) објекта, односно они који су у аспекту глаголског рода блиски њима.
У српском језику, као ни у другим словенским језицима, категорија п. није потпуно морфолошки граматикализована. П. се може изразити на два граматичка начина, а то су: а) партиципски п., са предикатом образованим помоћу трпних придева (Бурек је испечен); б) рефлексивни п., који се изражава активном формом глагола у предикату и партикулом се, као ознаком пасивног стања (Бурек се пече). Реченице са трпним придевом у предикату немају увек значење пасива, пошто се он понекад понаша као прави придев, ако у њему нема глаголско-процесуалне компоненте (Не волим да носим одећу од лана јер је увек изгужвана. Фармерке су ти избледеле и исцепане). У том случају реч је о копулативно именском предикату, са придевом у функцији предикатива.
У пасивној реченици доследно се искључује синтаксичка позиција директног објекта, али се отвара нова синтаксичка позиција – агентивна допуна, нпр. Бојан је похваљен од (стране) разредног старешине. Експликација агенса у таквим случајевима у српском језику није честа, мада постоји на семантичком плану. Неисказани агенс се идентификује на основу ширег контекста или неким предлошко-падежним конструкцијама у реченици (У Скупштини је донесен закон). Рефлексивне пасивне реченице немају могућност исказивања агенса. Исп. агенс, актив, граматички род, пасив, пацијенс.
Литература
Танасић, Срето, Агенс у пасивним реченицама у савременом српском језику, Јужнословенски филолог 68, Београд 2012, 71–90.
Танасић, Срето, Синтакса пасива у савременом српском језику, Београд: Београдска књига, Институт за српски језик САНУ, 2014, 259 стр.