балканологија комплекс друштвено‑хуманистичких наукâ које се баве проучавањем Балкана, балканских језика и књижевности, историје материјалне и духовне културе древних и савремених балканских народа, њихових узајамних досадашњих веза, њихове политичке и економске историје и међусобне сарадње на различитим пољима. Лингвистичка б. (или чешће балканска лингвистика) изучава заједничке особине и структурне подударности језика балканског ареала. Ти језици чине балкански језички савез (односно балканску језичку заједницу) и у њега спадају два јужнословенска језика (бугарски и македонски), југоисточни српски говори призренско‑тимочке дијалекатске основице и, словенским језицима несродни, (ново)грчки, албански, румунски и њихови дијалекти. Основу истраживања у б. представља утврђивање и систематизацију балканизама, примењујући компаративни метод, као и идентификацију заједничких одлика на различитим новоима језичке структуре, на синхроном и дијахроном плану, у најмање два балканска, суседна језика који генетски не морају бити у односу блиске сродности. Научна истраживања Балкана спроводе се у Балканолошком институту САНУ у Београду (http://www.balkaninstitut.com). Новији синоним хипонимијског значења: балканистика, користи се за сва лингвистичка и филолошка проучавања балканских језика и књижевности. Исп. лингвистика, славистика, компарација, балканизам, компаративна (упоредна) лингвистика.
Литература
Большой энциклопедический словарь. Языкознание, Главный редактор В. Н. Ярцева, Москва 1998.
Enciklopedijski leksikon. Srpskohrvatski jezik, (ur.) Asim Peco, Živojin Stanojčić, Interpres, Beograd 1972.
Милорадовић Софија, Балкански језички савез – јединство у различитости, Анали огранка САНУ у Новом Саду 9, Нови Сад 2014: 78–86.
Мутавџић Предраг, Балкан и балканологија. Увод у студије Југоисточне Европе, Чигоја, Београд 2013.
Станишић Вања, Балканизми у српскохрватском језику, Balcanica XVIII–XIX, Балканолошки институт САНУ, Београд 1985–1986: 245–265.