дијакритички знак графички знак који се додаје неком слову (изнад, испод или преко слова) да би означио његову различиту гласовну вредност у односу на друга слична слова, надредни знак. У дијакритичке знаке могу спадати разни акценти (ˊ ˋ ˆ итд.), знаци обезвучења [˳], назализације [ ͠ ] и сл. Многи језици имају сопствене дијакритичке знакове у својој ортографији, нпр. шпански знак који разликује ñ од n, пољски ł од l, немачки ö од o итд. У српској латиничној абецеди дијакритички знаци су квачица или цртица код латиничних слова č, š, ć, ž, đ уз помоћ којих се та слова графички разликују од слова c, s, z и d. У ширем смислу у дијакритичке знакове могу се уврстити и акценатски знакови и знак дужине када показују различите облике речи, нпр. свр. прèгледати према несвр. преглéдати. У транслитерацији речи из других језика у српском језику употребљавају се и друга слова са истим или другачијим дијакритичким знаковима, као што су нпр. ę, ř, ů, ł, ñ и сл. Исп. акценат, ортографија, абецеда, цртица, транслитерација.