колективна експресија колективна уверења, представе, мишљење, стереотипи који постоје међу говорницима једне заједнице о особинама предмета и појава који их окружују. Обично су посреди објективно неутемељене или непровериве информације о различитим ентитетима, које су производ општеприхваћеног система вредности, колективног искуства и културних образаца, те поимања и доживљаја света који су заједнички свим људима у датој заједници. Стереотипи једног народа о неким појмовима одражавају се на језик којим се споразумевају његови говорници, превасходно на лексички систем и значења појединачних речи и израза. Тако се нпр. колективна експресија Срба о појединим животињама, биљкама, припадницима других народа родбинским односима и сл. огледа у секундарним семантичким реализацијама лексема којима се именују ти појмови, у устаљеним поредбеним конструкцијама (еталонима) и фразеолошким јединицама у српском језику уопште (глупи мушкарац назива се магарцем, сомом; глупа жена ћурком, козом; глупа особа уопште буквом, тиквом (РМС); сматра се да су Енглези хладни, Јапанци вредни, Црногорци лењи и сл.; свекрва је фигуративно ’она која оштро критикује’ (РМС); онај ко се опходи према некоме маћехински ’чини то на маћехински начин; немилосрдно, бездушно, грубо’ (РСАНУ). Лексиколози отуда говоре о постојању сема колективне експресије, под којима се подразумевају експресивне семантичке компоненте у структури лексичког значења, мотивисане представама и уверењима целе језичке заједнице о појму који је именована датом лексемом. Такве семе индукују метафорична значења подјединачних речи, као и глобална значења вишечланих израза у речничком фонду датог језика (разумети се као магарац у кантар, бити глуп као клада/цепаница и сл.). Семе колективне експресије представљају имплицитне компоненте семске структуре једне лексеме и остварују се као компоненте конотације, обично у одређеном контексту, у позицији са неким лексичким или синтаксичким детерминатором. Полазна лексема, нпр. зооним или фитоним, у својој семантичкој структури има потенцијалну семантичку компоненту која је резултат колективне експресије, колективног схватања да одређена животиња или биљка има какву особину која је својствена човеку или се може приписати човеку. Потенцијална компонента експресивности овде заправо почива на наивној слици света говорникâ српског језика, тачније на њиховој представи о одређеним појмовима, а не на реалним, постојећим карактеристикама тих појмова. То потврђују и дескриптивни речници српског језика, који у највећем броју случајева не бележе колективну експресију у дефиницијама примарног значења оних лексема за које су карактеристични културни стереотипи. Да у свести говорникâ српског језика заиста постоје предрасуде према одређеним појмовима, сазнаје се на основу дефиниција секундарних значења појединих лексема којима се ти појмови именују. Такве семантичке реализације увек су у речнику маркиране као фигуративне или експресивне (квалификатором фиг. или експр.), чиме се указује на то да је посреди експресивни лексички слој језика и афективни семантички нанос. Будући да је колективна експресија заснована на реално непостојећим својствима, она се у неким сегментима може умногоме разликовати од народа до народа, што се затим одражава на различита значења речи у лексичким системима појединих језика. Тако је у српском језику теле фиг. погрд. ’човек слабе памети, глупак, будала’ (РМС), а у норвешком може да означава одраслог лепог мушкарца; медвед у норвешком и немачком језику има пожељно значење и овом речју именује се крупан, снажан, привлачан мушкарца, док се у српском датим зоонимом секударно именује незграпан трапав; неотесан, ограничен, глуп човек’ (РСАНУ). Отуда би учење страног језика морало обухватити и учење о колективној експресији која је карактеристична за одређени народ, чиме се омогућава спознаја наивне слике света једне језичке заједнице и олакшава споразумевање, превођење и сл. Исп. компоненцјална анализа, сема, контација, експресивност.
Литература:
Гортан-Премк, Даринка, Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004.