палатум (лат. palātum ‘непце’) непокретни говорни орган који учествује у артикулацији гласова; тврдо или предње непце. Непчани лук, смештен у усној дупљи, подељен је, идући од зуба ка ждрелу, на неколико зона: зубну (денталну), надзубну (алвеоларну), предњонепчану (палаталну) и задњонепчану (веларну) зону. Поред поменутих зона, познате су и увуларна и ждреона (фарингална) зона, које нису релевантне у артикулацији српских гласова. У појединим класификацијама палатум и претпалатум заједно чине тврдо непце (palatum durum), док у појединим палатум чине меко и тврдо непце. Предео предњег непца још прецизније се дели на препалаталну, средњопалаталну и постпалаталну зону. Гласови који се артикулишу у области тврдог непца називају се палаталним или предњонепчаним гласовима. У српском језику предњонепчани сугласници су ј, љ, њ, ћ, ђ, ш, ж, ч и џ, а могу се класификовати у две зоне: алвеопалаталну (претпалаталну), у којој се артикулишу гласови ж, ш, џ и ч, и палаталну зону, у којој се артикулишу гласови ј, љ, њ, ћ и ђ. Исп. говорни органи, велум, велар, артикулација.
Литература:
Subotić, Ljiljana, Dejan Sredojević, Isidora Bjelaković, Fonetika i fonologijа: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika, Filozofski fakultet: Novi Sad, 2012.
Петровић, Драгољуб, Снежана Гудурић, Фонологија српског језика, Београд: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска, 2010.