говорни органи делови човековог тела који учествују у стварању гласова и чине говорни апарат. Г. о. састоје се из три дела: апарата за дисање, који производи ваздушну струју, гркљана, у којем се ствара звучна енергија, и супраглотичких шупљина, које служе као резонатори. На основу улоге коју имају у говорној активности, г. о. деле се у две групе: генераторе и модулаторе. Генераторе чине индуктори и фонатори. Индуктори су органи који припремају ваздух за образовање гласа: плућа и душник. Фонатори су органи који ваздух претварају у фонациону струју: гркљан и гласне жице. Гркљан чине три хрскавице (штитатста, прстенаста и пирамидална) и гркљански поклопац. Модулаторе чине артикулатори и резонатори. Артикулатори су органи који усмеравају и регулишу начин проласка фонационе струје кроз говорни тракт при изговору гласова. Артикулатори су језик, усне, алвеоле, тврдо непце, меко непце, ресица и зуби. Резонатори су органи који утичу на завршно формирање гласова, дајући им посебан тон и боју, и то су: ждреона, усна и носна дупља. Сви гласови у српском језику настају експирацијом (издисајем). Скуп покрета говорних органа који утичу на кретање ваздушне струје и формирање гласа представља артикулацију. У српском језику постоје орална артикулација, приликом које ваздушна струја пролази само кроз уста, и назална артикулација, приликом које ваздушна струја пролази и кроз уста и кроз нос. Исп. артикулација, резонатор, глас, вокал, консонант, сонант, лабијал, лабиодентал, билабијал, дентал, велар, палатал, алвеолар, експлозив, фрикатив, африката, латерал, назал, вибрант, полувокал.
Литература:
Симић, Радоје, Бранислав Остојић, Основи фонологије српског књижевног језика, Београд: Универзитет, 1996.
Malmberg, Bertil, Fonetika, Sarajevo: Svjetlost – Zavod za udžbenike, 1974.