палатал (лат. palātālis < palātum ‘непце’) глас који се артикулише у области палатума (предњег непца); предњонепчани сугласник. Термин п. односи се на класификацију сугласника на основу места изговора. У српском језику палатални сугласници су: ј, ђ, ћ, ж, ш, љ, њ, ч, џ. Палатали могу бити тврди (препалатални): ш, ж, ч, џ и меки (палатални): ћ, ђ, њ, љ, ј. Према звучности палатали се деле на звучне (ј, љ, њ, ђ, ж, џ) и безвучне (ћ, ш, ч). Према типу препреке на коју фонациона струја наилази, деле се на праве консонанте (ђ, ћ, ж, ш, ч, џ) и сонанте (ј, љ, њ). Према начину артикулације, могу бити фрикативи (ж, ш), африкате (џ, ч, ђ, ћ), назали (њ), латерали (љ) и полувокали (ј). Гласови ж и ш настају тако што врх језика и предње непце направе теснац кроз који пролази фонациона струја; при изговору гласа ж гласне жице трепере, а при изговору гласа ш не трепере. Приликом изговора гласа ц врх језика са горњим секутићима прави преграду која прелази у теснац; гласне жице не трепере. Гласови џ и ч артикулишу се тако што врх језика са предњим делом предњег непца прави преграду која прелази у теснац, куда и пролази фонациона струја; при изговору гласа џ гласне жице трепере, а при изговору гласа ч не трепере. Гласови ђ и ћ артикулишу се тако што дорзални део језика и предње непце праве преграду која прелази у теснац, кроз који пролази фонациона струја; при изговору гласа ђ гласне жице трепере, а при изговору гласа ћ не трепере. Глас ј настаје тако што се, док се врх језика налази на доњим секутићима, дорзални део и бокови језика издижу ка предњем непцу, а на средини језика настаје аксиално улегнуће, куда пролази фонациона струја; гласне жице трепере. Глас љ настаје тако што дорзални део језика прави препреку са предњим непцем, док се врх језика отире о секутиће, а фонациона струја прво пролази боковима језика, а након отклањања препреке потпуно слободно; гласне жице трепере. Глас њ артикулише се тако што дорзални део језика прави преграду са предњим непцем, док се врх језика налази на доњим секутићима. Фонациона струја прво пролази слободно кроз нос, а након отклањања препреке и кроз уста; гласне жице трепере. Сви палатали сем гласа њ настају оралном артикулацијом, што значи да се приликом изговора сваког од њих меко непце и увула налазе у горњем положају. Са друге стране, за време изговора гласа њ фонациона струја прво пролази слободно кроз нос, а након отклањања препреке и кроз уста, те се меко непце и увула налазе у доњем положају. Палатализација је процес настајања секундардне артикулације у области предњег (тврдог) непца, што значи да се примарна артикулација одвија на неком другом органу, а секундардна на палатуму. На тај начин настају палатализовани гласови. Исп. консонант, сугласник, фрикатив, африката, назал, латерал, полувокал, палатум, артикулација.
Литература:
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Симић, Радоје, Бранислав Остојић, Основи фонологије српског књижевног језика, Београд: Универзитет, 1996.
Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик: (граматички системи и књижевнојезичка норма). 1. Увод. Фонетика. Морфологија, Београд: Научна књига, 1986.