фрикатив (нлат. fricativus < fricō 1. sg., fricāre ‘трљати’) глас при чијој артикулацији фонациона струја пролази кроз сужење (теснац), формирајући фрикативни (турбулентни) шум; спирант, струјни сугласник. Термин ф. односи се на класификацију сугласника на основу начина изговора. Прави сугласници се у односу на начин изговора деле на фрикативе, експлозиве и африкате. За разлику од експлозива и африката, који пролазе кроз три фазе артикулације, при артикулацији фрикативни глас пролази кроз једну фазу: фонациона струја долази до сужења, које превазилази уз убрзање и формирање фрикативног (турбулентног) шума. У српском језику фрикативи су: з, с, ж, ш, ф, х. Према звучности, могу бити звучни (ж, з) и безвучни (с, ш, ф, х). Према месту изговора, могу бити лабиодентали (ф), дентали (з, с), палатали (ж, ш) и велари (х). Глас ф настаје оралном артикулацијом, тако што фонациона струја у усној дупљи наилази на теснац који праве горњи секутићи и доња усна, и превазилази га; гласне жице не трепере. Гласови з и с настају оралном артикулацијом, тако што фонациона струја у усној дупљи наилази на теснац који праве врх језика и доњи секутићи, са једне, а ламинални део језика и горњи секутићи, са друге стране, док артикулацију прати фрикативни шум. При изговору гласа з гласне жице трепере, а при изговору гласа с не трепере. Гласови ж и ш настају тако што врх језика и предње непце направе теснац кроз који пролази фонациона струја; при изговору гласа ж гласне жице трепере, а при изговору гласа ш не трепере. Глас х настаје оралном артикулацијом, тако што фонациона струја у усној дупљи наилази на теснац који праве доњи део језика и задње непце; гласне жице не трепере. Меко непце и увула се приликом изговора свих фрикатива налазе у горњем положају. Исп. консонант, сугласник, експлозив, африката, дентал, палатал, лабиодентал, велар, артикулација.
Литература:
Милетић, Бранко, Основи фонетике српског језика, Београд: Знање, 1952.
Симић, Радоје, Бранислав Остојић, Основи фонологије српског књижевног језика, Београд: Универзитет, 1996.
Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик: (граматички системи и књижевнојезичка норма). 1. Увод. Фонетика. Морфологија, Београд: Научна књига, 1986.